Joana

Savrsheno- Nisi u gradu dugo, ne vidish obozavane osobe milion svetlosnih godina, onda sednesh u bus i jednostavno se stvorish Tu! Onda ne mozesh da zaspesh jer si se odvik`o od svog kreveca, pa se prevrcesh , okrecesh ,zavrcesh u letnjoj pidzamici , i onako usput, mashtash o nechemu , nekome , nekako...i zatvorish okice! I kad si taman potkupio kasne sate...onako shlogiran osetish vibracije u uhu..misleci da se neka vanzemaljska bubashvaba ugnezdila u isto ne misleci da prestane da stvara buku i probada ti svaki pokushaj da nastavish sa snom..Kad ono, skapirash da ti zuji telefonchic ispod jastuka jer se, zaboga, nekome ne spava, i odluchio je da te, po svaku cenu ubije u pojam nezaustavljivim cimanjem u 4 sata..pa te zasmejava kada nemash ni najmanje snage za smejanje i totalno te rasani a onda shvati da se njemu prispavalo i zaspe...a tebe ostavi s` onom "dabogda-se-ne-naspavao-Polomicu-te-kad-te-vidim-" facom i fonom u ruci slushajuci ulichne dzukce koji pojedoshe petlove jer im se svidela uloga budilnika! Okay, smiri se Jovana, spavaj..spavaj..spaaavvvaaaj...psssttt...spaavaaaj! Bum...budim se u 12, glava mi je k`o Stounhendz x 10, a obecana jutarnja kafa zakazana u 13!
"Ooooowwww...`de steeee??" cmok..hag, cmok cmok hag..I tako zaglavimo 3 sata u Dolche Viti, ovaj put uz ledenu Coca Colu + vodu+praline+smejanje...Rekao mi je jedan dechak neshto shto mi ostade urezano u glavi: " Svi smo mi pomalo latino..!"

Moje iskustvo sa davanjem novca na ulici me je zagolicalo i nateralo da saznam neshto vishe o tome. Nadjoh text na netu : "How to Ask for Maney on the Streets ?" Zar ne zvuchi krajnje ironichno ?! Neverovatno da i za to postoje upustva! Kaze :

" Nachini kako prici osobi i zatraziti novac su brojni , ali onih koji su voljni da daju isti je malo. Evo nekoliko koraka kako to uraditi kao profesionalac. Prochitajte ovo kratko upustvo i vladajte carstvom obmana.
Uputstvo
1. Ovo shto cete prochitati ce mozda biti drsko i neukusno prosechnom prosjaku. Potom, MORATE shvatiti da ste propalica svakog grada na svetu...
2. Svaki pouzdan plan pochinje ulaganjem napora. Pre nego shto pochnemo, ulozite napor, tj. POTRUDITE SE da se ne osecate na mokracu, i da ne uplashite ljude svojom izopachenom i ochajnom pojavom. Recite " Gospodine, dajte neki dinar!!!?"
3. Osmeh. Ne znate gde Vas sve moze odvesti jednostavan , skroman smeshak.Osmeh je dobrodoshao. Ako imate crne zube, smeshite se zatvorenih usta.
4. Budite iskreni. Ne zaboravite da se SMESHITE dok izvodite To, iako zvuchi nenormalno- Vash neosnovan optimizam ce probuditi ma koje osecanje milosrdja zbog Vasheg polozaja, ili humora zbog Vashe zaludjenosti. Ako hocete "tezu novchanicu", informishite ljude. Budite iskreni.
5. Diferencirajte Vashe predstavljanje- ako ustanete, imacete vece shanse da dobijete novac. Nemojte samo TRAZITI novac. Ponudite neshto shto drugi prosjaci nisu- mozda mozete odsvirati neshto iliii prichati viceve.."

Ovo je ismevanje ljudske nesrece ili dokaz srozavanja chovechanstva na nivo borbe za opstanak?!

Zamishljajte lik ove osobe..

Napushtam Filozofski fakultet sa suzama u ochima  i jakom glavoboljom...zaustavlja me lik i pita " Proshla si?"..odmahujem glavom kao kuche, ne mogu rech da izgovorim..jer cu da prsnem..a ne treba mi ne3nanac koji ce me teshiti.. Ne volim da me teshe, ne volim svoje poraze, ne volim zvuk koji trenutno chujem u daljini, ne volim sunce koje me pritiska odozgo i tera da tresnem o beton...Ne volim sebe danas! Naravno..tada Svi vole mene i Svim silama  trude se da me ne ostave na miru...Ja, Kreten, uvek tako nesposobna da ih odbijem, objashnjavam, opravdavam, prodajem ono shto zele da chuju! Jesam li ikada bila kuchka?! Ne..!! Zashto nisam?! Treba mi ta pokvarenost..ponekad u svim chulima..chisto da uzivam na trenutak! Aliii...gluma mi nikad nije bila jacha strana..
Ubedili su me jednom da budem na pozornici ...nekom jeftinom prichom (koju moze da proguta samo klinka od 6, 7) ,..koju zanemarih, jer je Moju Paznju pokupila Moja glupa Mashta, tada realnija od realnosti- Ona je, zaboga, "chula" da postoji tamo neki Chovek koji uvek posmatra lepe devojchice , odvodi ih i pretvara u manekenke..Izmishljenu prichu sam prenosila svima i svi su mi, kao, poverovali ..Zashto mi nijedna budala nije skresala krila i rekla da lupetam?! Moja uloga je bila krajnje jednostavna...-Plakala sam! Lutka mi se ra3bolela! Moram da uchinim neshto Bitno da se ne bi istopila od visoke temperature! Prosto? Da! Ja sam isto izvela sa takvim "sharmom"- Smeshila se,(shto nisam smela..Lutka mi umiree...oh my Goood) pokazivala svoju izmiksovanu vilicu (mlechni zubic-prazno-Novi zubic-mlechni-prazno) ,hodala kao maca, na sve nachine pokushavala da istaknem svoju, tada, plavu, dugu kosu! I najgore - Zaista sam umislila da The Chovek sedi u mraku poslednjeg reda i posmatra sa odushevljenjem! Zavrshila sam svoj performans, okrenula ledja i otishla...Ali, moj kolega "Doktor " je pojurio za mnom, povukao me divljachki , rekao: " Nisi se poklonila, brre!!!" i gurnuo na po3ornicu...Izvela sam taj glupi pokret i pobegla!! Znam da sam chula glasan smeh publike, dovoljno da me dotuche! Sela sam iza zavese i upishkila se! Sve mi se srushilo te vecheri...i do skoro nisam shvatala da je moj svet zaista gradjen iluzijama i istinom, nisam znala za ogranichenja tada, niti su me zanimala...ONAJ me nije spazio, Ja nisam postala manekenka...a ni glumica...Ogranichenja se izgradishe protiv moje volje, i izmenishe me u potpunosti! Sebi i onima koji su uticali na mene ne oprashtam promene savrshenog uma koji je imala klinka na po3ornici...

Stvarnost je dobra stvar..Zamishljanje je samo nada!
.......ne volim sunce koje me pritiska odozgo i tera da tresnem o beton...Ne volim sebe danas!Dovukla sam se do prve fontane, okvasila ochi i gledala okolo..nishta nisam videla. Neko me hvata za ruku, okrecem se- zena!(ostavite me, prokletnici!!)...

- Gospodjice, morate mi pomoci !!
- ( "Ja, Kreten, uvek tako nesposobna da ih odbijem, objashnjavam, opravdavam, prodajem ono shto zele da chuju! Jesam li ikada bila kuchka?!")   Recite..
- Pomozite mi !( Zashto me gleda Tako?!!)
- !!!???!
- Dajte mi 200 dinara! Pomozite, pomozite ...
- ( vat d fak....skromnost ,dakle, vishe ne postoji !? Ne izgleda kao prosjak, vec kao chovek u nevolji, ali...) 200 ?!Zashto? ( glupacho, zashto pitash "3ashto!?"...Pa, moram da pitam..dajem li ja taj novac ili ne?! I ne radi se o tome..vec o *Verovanju u ljude i njihovoj potrebi da te iskoriste* )
- Chovek se nadje u nevolji, znate?!
- Da, naravno da znam, ali treba verovati...
- Slazem se...Pomozite mi ,Molim Vas!!
- ( vadim novchanicu iz dzepa) ...I3volite...( i3volite??!!)
- Vi cete imati srece u zivotu...Zelim vam tu srecu!
- Hm...(nisam nishta rekla...shta da kazem...ali teram sebe da joj poverujem! Okrenula se i nestala...Nisam ni stigla da je otpratim pogledom, masa me je zbunila)!
Nisam dovela u pitanje potencijalnu glupost svog postupka. Jedino bitno bilo je *pozeljena sreca*...da, kupljena! Sada znam gde da je trazim...