Joana

Jelena je zaista dobra devojka. Malecna, plavuša, super velikih usana, super bledog tena,  pomalo ćutljiva, ali draga. Živi pet spratova ispod mene, samo što je njena terasa okrenuta ka jugu, moja ka severu, i oduvek mi je bilo krivo što sa mog sedmog ne mogu da vidim most , već samo Trepčin dimnjak. Kažu da smo se družile kao klinke, al’ se toga  uopšte ne sećam. Čak nisam ni bila svesna nje do pre par godina. Verovatno su mi oči ostale na njenom super crvenom kariranom kaputu. Studira arhitekturu, stalno vucara ona velika čuda za crteže i ne ide liftom. Nikad se nismo zbližile, ali znamo dosta jedna o drugoj...moja keva se uvek žali na mene, njena na nju, tako da sam otprilike uvek znala šta je muči, k’o što je ona znala u kojoj se trenutno životnoj fazi ja nalazim. Al’smo se pravile lude. I ako smo.

Juče je zvonila na vrata i tražila novac na zajam. Imala sam utisak da će se srušiti kol’ko je bleda i iscpljena.

Smuvala se s’ narkosom sa petog odavno. Valjda je zato često srećem u liftu. Prilično su ’bučni’ dok su zajedno...mislim da je to cela zgrada izvalila. Vlado se prilično zajebava na njihov i račun sadomazohizma. Al’ razumem ga..jadan ne može da spava noću. Do petog ide krišom, jer su joj njeni verovatno slamali glavu više puta. Očigledno da je navučena do maksimuma na `nešto njegovo`. Nisam obraćala pažnju na njen život jer je njen, ali juče me je eto tako- iznenadila. I ako je.

            Svakako da me je prenerazila činjenica da neko do te mere može da pomeri sopstvene granice. Ne znam ja ništa o životu.

oj najlepši pad bio je kada me dno nije ni dočekalo

Harmoničan sklad kolena u prstima

sklupčan u statičnom lebdenju iznad svega što smatram realnim,

bezvrednim i tuđim.

Napred i nazad kroz vazduh,

noć i

svetiljke.

Mogao si da se smeješ.

Mogao si da odeš.

Mogao si da kažeš sve što si video u trenutku koji nije bio očekivan.

Meni se samo zaledilo u glavi i stomaku,

dok sam pokretima očiju pratila oblike sopstvene senke na zemlji,

a iza tvoje glave blještao je spektar pomešanih boja,

toliko jak da je postao beo.

Tvoja prednost je uvek ta što osetiš bilo šta što može da me promeni.

Bilo šta i ne stiže do mene.

Bilo šta ti upijaš i prelamaš krišom.

Natopljen si mojom snagom iz zaleta,

koja prvo zaboli

a onda se pretvara u parfem po kom me najbolje prepoznaš.

Hvala ti što uvek svom težinom padnem na tebe

dok tvoja leđa skupljaju prašinu.

A nikada nije ni bilo pitanje zasluge.

www.chaura.deviantart.com