Joana

I dok sam slushala Olivera na vezbama iz opshte psihologije,  koji je insistirao da ispitamo osetljivost dlana i podlaktice bodutji se muzejskim shestarima(koji su, bthw, doputovali iz nekog nemachkog  podruma "izgubljeno-nadjeno" , pa sam bila pochastvovana jer me je boo nemachki shestar, ee) da bi utvrdili lichni donji prag drazi, upitah sebe, onako skroz fascinirano : "Zashto nikada nisam razmishljala o tome koliko je ovo skrooz za mene?!" Da ne zazvuchi apsolutno narko-zavisnichki, rech je o konachnom formiranju mishljenja o svemu shto je pochelo sa drugim oktobrom...Prvih mesec dana je svetlosno isparilo, a ja se osetjam skroz pronadjeno!  Chak sam pochela da posmatram ljude nekako drugachije..ne znam...
Videla sam  druga danas, ...a nisam odavno iako nas razdvaja par stepenika. Lako zapazim promene. Shvatih da se putevi razilaze..  chak nisam ni skapirala o chemu je govorio, a nije prestao da govori..(aha, dakle..treba ti razgovor s` nekim), i dalje u svom "heavymetalpunk" fazonu, s` cigaretom i dvolitarkim pivom u rukama, vidim da je u nekom konfuznom stanju, ali me i dalje zajebava, ima iste fore koje mi je prodavao kad sam nosila tregere i kikice, al` se i dalje smejem k`o nezdrava.. Vidim da mu je statichnost problem, i to onaj s` kojim se udruzish i delish zivot , koji ti smeta ali se ne trudish da ga izbacish napolje. Fobija od korachanja napred. A korachash unazad iako stojish u mestu.
Jezim se od falsifikovanih dana. Iako ih namerno falsifikujem chesto. Da bih dubinski osetila trenutak od  juche, pa makar nikada ne bio isti. Kao shto nije.
Habituiram.. Onako, naucheno ...za sopstveni mir..
Oliver je prichao o znachaju dlana za osecaje.
Osetiti rukama..
Chitati rukama..
Ubiti rukama..
Plesati rukama..
Leteti rukama..
Voleti rukama..

" Voli svaki prst ponaosob..opipaj nabor na svilenoj suknji i zaparaj noktom do bola.."  

Nekim ljudima nishta u zivotu nije dovoljno. Podjite od sebe..uvek hotjete ono perfektno i savrsheno! Shto je i normalno. Poretji...znachilo bi  otitji  do granice tragikomike  .   .   .
Tako sam ja, slika i prilika sebe same, krenula u osvajanje perfekcionizma. Onog kristalno usijanog ! Sva usijana.
I ta ista usijanost mi je zasijala pred nosem kad sam trebala izbetji udarac o zid. Chak je i spushtanje bilo tako usporeno, da sam u tom "medjuvremenu" , od visine do plochnika, dobila priliku da izgubim kontrolu. I kao osudjeniku na dozivotnu robiju , pred ochima mi je pushten ceo film. Bez pauza. Deja  vù.
Dakle, kada stalno idesh protiv sebe i mashesh rukama ne bi li dohvatio zvezde, ili cesh pokupiti svu nebesku pauchinu ili  ce se to isto nebo sruchiti na tvoju kichmu. Shta je mene dokrajchilo odozgo, ne znam..ali bitno je da sam svoj film odgledala puzetji  i kao nikada molila za oproshtaj. Oproshteno mi  jeste..ono shto hotju dobijem pre ili kasnije , ali to je uchinilo da ona masa sa blatnjave zemlje propadne u josh prljaviji sloj gde nema zalaska ni izlaska, gde se sve topi u crvenilu, i gde svaki milimetar kozhe osetja pritisak kvrgavih cipela sa povrshine. Bila sam  daleko od perfekcije.
Onda je um odmoren od prochishtjavanja bio regenerisan, samokontrola mrtva, a istina o onima koji su manipulisali previshe otvorila ochi. Introspektivno odrasla, postavila sam sebe na vrh.
Niko ne voli druge vishe od sebe....

What does friend mean to you?
A word so wrongfully abused
Are you like me, confused
All included but you
Alone...

The sounds of silence often soothe
Shapes and colors shift with mood
Pupils widen and change their hue
Rapid brown avoid clear blue

Why's it have to be this way
Be this way

Flowers watched through wide brown eyes bloom
A child sings an unclaimed tune
Innocence spins cold cocoon
Grow to see the pain too soon

Why's it have to be this way
Be this way

7 am on a Tuesday, in August ...
Next week I'll turn 28...
I'm still young, it'll be me...
Off the wall I scrape... you...
I gotta wait... Show me Your Irate
To cause this wake, Its my fate.
They.....They...Never going to fuck
with me again. Don't fuck with me again...
I just want to go straight
through you....
Irate

Alice in Chains- Frogs

125 godina od rodjenja Pabla Picassa (1881- 1973)

25.oktobra 1881. u Malagi  (Shpanija) rodjen je jedan od najgenijalnijih i najharizmatichnijih slikara i vajara 20.veka. Apstrakcionista, ambicionista, egocentrik, filantropista, vechiti ljubavnik  ....zivot u telu choveka, pisac sopstvene legende. Picassova umetnost je neuporediva, njegove slike, skulpture, gravure i keramika, odaju ruku nekoga ko zaista zasluzuje biti  nazvan genijem veka. Mozda je bio buntovnik i slamao sa strahovitim brojem izmodelih tradicija, ali neiscrpni  talenat  i ljubav prema umetnosti, koja je za njega bila vishe od jezika kojim je prichao, a prichao je mnogo, i koristio je za razumevanje sveta, fascinirali su kritichare i sve one koji su osecali njegova dela sopstvenim chulima. Svako osecanje ostavio je medju bojama plavog i ruzichastog perioda, kubizma, u oblicima izvajanih zenskih likova i tela, iskasapljene lepote..izvanredne estetike!  Iduci u krajnost apstrakcije, trazio je i najsitniju realnost svuda i u svakome i pretvarao je u geometrijske zakone. “Posmatram otvorenih ochiju i otvorenog uma svet oko sebe. Svakom obliku dajem poseban znachaj , onako kako ih ja vidim u svojim темама. Zadrzavam radost otkrivanja, zadovoljstvo neochekivanog; moja tema mora biti zanimljiva po sebi. Ali zashto da vam pricham o tome, kada to svi mogu videti ako hoce?!”

*I seksualno I umetnichki prerano sazreo, zane je savladjivao lako I za sebe ih vezivao drzeci ih u gotovo samrtnichkom zagrljaju. * Uzivao je u lepoti zena…koristio muze u njima a onda ih menjao kao chetkice na paletama,  svaku hladnokrvno ostavljao i zaboravljao…

Fernande Olivier (ostavljena je I do kraja zivota tugovala je za njim), Olga Koklova ( dozivela je nervni slom i proganjala je bivsheg muza I njegove ljubavnice pokushavajuci da mu privuche paznju I ponovo dobije mrvicu njegove naklonosti), Marie-Therese Walter( takodje ostavljena... Obesila se u sopstvenoj garazi, 1977.), Dora Maar( ili Teodora Markovic, Francuskinja jugoslovenskog porekla, Picassova velika ljubav, koja ga je nadzivela chak 24 god...umrla je u svom stanu u Parizu 1997.) , Francoise Gilot, Jacqueline Roque (izvrshila je samoubistvo). Svaka od njih trpela je njegov  tezak I posesivan karakter…

*Ljudi zele da pronadju " znachenje" u svemu i svakome. To je bolest nasheg doba...

* Uvek ste neshvatjeni. Mislite da niste usamljeni , a chinjenica je da ste usamljeniji no ikada!

* Nishta nije stvoreno bez samoce. Ja sam stvarao sopstvenu samocu koju niko nije video...

* Danas je teshko biti svoj jer postoje sati i chasovnici...

*Ochekujete da vam kazem shta je umetnost? Da znam , zadrzao bih to za sebe! A apstraktna umetnost? To ne postoji. Uvek morate od necheg da krenete. Tek kasnije mozete ukloniti sve tragove realnosti!

* Ovo ce uspeti, zar ne? Shta josh da uradim? Shta josh da dodam? Sve je recheno...

Sredinom devetnaestog veka, engleski radnik po imenu Fineas Gejdz je punio barutnu minu za razbijanje kamena; medjutim, pogresno je proracunao kolicinu, i mina mu je eksplodirala u rukama, lansirajuci punjac - metalnu sipku precnika oko jednog santimetra - pravo kroz njegovu glavu. Nekim cudom, Fineas ne samo sto je preziveo sipku koja mu je usla ispod brade i izletela kroz teme, vec je preziveo bez vecih posledica. Memorija i inteligencija su mu ostale netaknute, kao i sve sposobnosti koje je imao pre toga. U pitanju je bio, na prvi pogled, POTPUNO ISTI COVEK KAO I PRE. Medjutim, kao sto su njegovi prijatelji ubrzo otkrili, to ipak vise nije bio Fineas koga su poznavali ranije. Fineas pre nesrece je bio posten i uljudan covek, koji nikada nije lagao ili krao, i koji je uvek bio spreman da pomogne drugima. Posle nesrece, Fineas je ostao potpuno isti kao i pre - ali je sada bio lazljivac, lopov i spreman da uradi sta god je potrebno da bi dobio ono sto zeli. Kako ostecenje mozga moze da izazove ovako nesto? Novija istrazivanja, od kojih je zadnje i definitivno (tj. prvo koje je potpuno dokazalo ideju) tek tri meseca staro, pokazuju da unutrasnja strana ceonih reznjeva ima znacajnog uticaja u moralnom razmisljanju. Ljudi kojima je ta oblast mozga manje razvijena ili ostecena (kao sto je bila Gejdzova) NISU U STANJU da donose koherentne moralne odluke. Ovo je kljucna stvar, koja stavlja veliki problem pred moralnu teoriju kao sto je Kamijeva - posto ljudi koji imaju takva ostecenja nisu u stanju da razumeju sta je dobro a sta je zlo po potpuno istom principu kao sto neki drugi ljudi nisu u stanju da otpevaju pesmu bez falsiranja. Postoji "talenat za moral" koga neki ljudi prosto nemaju.

 ( Gejdzova lobanja i metalna shipka chuvaju se u Luvru).

Ne volim naviku. Ali se uvek naviknem. Kao shto naviknuto spavam, ili se budim..ili hodam, ili pritiskam isti broj u prljavom liftu...Josh mi se deshava da uzmem telefon i nesvesno okrenem 123..a onda porazim sebe chinjenicom i okrenem duzi broj..nenaviknuto!
Upoznah toliko njih ovih dana...a teshko pristupam tudjim svetovima, pa sebe uhvatim samu dok ih posmatram u redu, i iskopavam slobodu, negde iz dna sebe..Moram!  Kada su uplasheni, vishe prichaju, primetila sam...Neki na pauzama od 5 minuta izrecituju svoje zivotne priche strancima... kroz smeh i nekako previshe olako. Boje se neprihvatanja, pa nude sve. Jedan razmazenko me je gledao ispod oka, onako mrzovoljno i zabrinjavajuce...posle osam minuta mi rekao da sam uobrazena i kako mislim da sve znam...a posle devet, smeshkao mi se i prichao. Ali..razumem ogradjenost. Bojim se onih koji je nemaju.
Zauzela sam svoje mesto u prvom redu amfiteatra, nisam se okrenula, ne znam ko mi stoji nad glavom, ne znam ko su Oni! Treba mi vreme..to je sve!
Treba se chuvati onih koji ti sve kazu o sebi u jednom danu. Pitali su me "Zashto nam ti ne isprichash? Mi smo ti sve rekli..." Rekoh:" necu stici da vam sve izpricham..a i nije zanimljivo!" Ne umem ja to tako..za uzvrat.
Odavno me niko nije pitao kako sam... Ali, dobro, imaju pametnijeg posla. Razumem, ponovo!
Kako sam? Dobro, hvala na pitanju..
Od otudjenosti sam odavno pobegla. Losha je uteha. Istina je da mi nedostaju neke stvari koje su otishle jedna za drugom , ali..morale su, prolaznost je realnost, a ako su prave, znace gde sam.
Ne znam da li sam toliko pukla ili je sve - ipak trenutna faza. `Ajde...uteshicu se i sloziti s` ovim- Pukla sam :)
Sa ` cu da pustim neku dooobru stvar do daske  i da se iskachem..Ni to nisam odavno..
Pustila sam dooobru stvar...
Do daske..
Skachem
Jer nisam odavno...

Eyesburn- Lyrical

In dis world of disillusion see destruction of mankind
Yes dem wicked dem so greedy see dem even rob the blind
Who will stop his madness who`ll take control
They`ve been running all the business even music lost it`s soul
And seem like every politician is molester of a child
They keep teasing I&I wil they stop dis for a while
Was it a consequence of ignorance, dis global state of fear
Dem a go never to repent, see the end is getting near

Dem rule in dis jungle
See with my life they do the gamble
Dem rule in dis jungle
See with your life they do the gamble

They even put I inna lyrical gheto
Too much opression it`s a lyrical gheto
They even put I inna lyrical gheto
Where I man come from it`s a lyrical gheto
See dem a come but they never come listen at all

I just can`t relax inside this concrete box
Fussin` on the streets gaylers, hooligans and cops
After dem a gathered comunist crooks
All in one day like dem a dis satan troops
And dem western politicans dem champions in crime
Accusations to my nation, no exeption this time
Who a start a fire who gets burned up in this time
Accusations to my nation, no exeption this time

In the eyes I have a dubby creation
This is my mike, my only operation
Now I`m operating this combination
Only eyes&girls in a face man

I made my own decision through music of relligion
Music is my vision and I never crosed my region ...

I

Moja je krv moj put do tebe

preludijum

To je zemlja avaj ponekad često
ponekad isuviše, baština vetrova
i onih što imaju manje nego ništa
velika urna sa pepelom jedne
i zajedničke smrti koja se ponavlja
ali ne pregoreva sa vremenom nikad
zemlja na koju ćete pasti čelom
vi i ja i moje čelo moj obračun
sa mnom taj nokat neba i pejzaž zadnje
svetlosti, to su predeli preslikani
sa očiju mrtvaca čije reči
zalud smo hteli da nikad ne odu sa zemlje
sve smo zaboravili osim svoje
vlastite smrti koju živimo

molitva

treba se moliti smrti za svoj život
a tišina će sačuvati skamenjene lobanje
za kišu lica i neba za vrata
od peska i crne će ruže procvetati
duž puteva otvorenih za sve vetrove
kojim odlaze nerođeni po svoju smrt

II

Gledali smo kako umiru stojeći
oni koje volimo sada vidimo
mrak koji ne vide slepi sklopite
oči da vidite one koji su
dali večnoj noći dan svojih očiju
oni drže zemlju na leđima i nepokretne
nikada ih stići nećemo o nikada
nikada se neće izjednačiti vreme
naše smrti i njihove večito
bićemo razdvojeni i mrtvi

post scriptum

Crvene ptice piće nam s usana
videti ih nećemo
vrištaće trave u oblacima kržljavim
čuti nećemo

III

Krv otkucava korake i smrt
i jedne večeri posle života
krv prestane da bude ptica postane
zmija u travi pa svu noć deca plaču
mrtvi su na levoj strani uzalud
upaljene vatre čekaju njihov povratak
njihova noć sa našim danom meša se
ne zaboravite da to deci kažete

uspavanka

To više dan nije niti noć snom treba
dočekati razbojnike ptice su nebo
na jug odnele spavaj oni neće
doći njihovi koraci su teški
spavaj ljubav ide gradom na štakama
spavaj al im glas ne sanjaj

IV

Noć je puna mračnih anđela
ukleta lađa
nosi teret izgubljenog vremena
i naše mrtve prijatelje
u šumu bez ptica

trebalo je preći more
vreme i prostor koji su se pomešali
sada su za jednu smrt daleko od svake
obale

svetlost i senka
igraju na vodi
igru života i smrti
daleko protiče reka
večita i uzaludna
ptice lete za vetrom
i žene plaču na obali

čovek pada na svoju senku
oni su bez senke sišli u dubinu
i bez imena

za istoriju

od slepog lica brodoloma u njihovim
poslednjim očima stvorena je istorija

pouka za ostale

ljudi su mrtvi a ne smrtni sunce će
proći i kroz naše oči neizmenjeno

V

Uzidali vas u zid nevidljivi
i svi ste bili spremni da umrete
jedni u drugima i bilo je tako
zdravo čudna reko spasa
tražili vas zalud u mračnome spletu
onesvešćenih čula na granici
vas i iznenađenja nisu vas našli
zbogom grade gde se prekida moje sećanje
sada ste mrtvi i vaše je telo
neopipljivo sećanje i topla
pregršt zemlje pregršt Srbije i nas

refren:

Usta su bila ispunjena peskom i svi su
ćutali
zbogom grade gde se prekida moje sećanje
zdravo čudna reko spasa

VI

Zvezdo crvena rano oblaka
maramico krvi u noći zaključanoj
crnim ključevima gde su mrtvaci
sahranjeni jedni drugima pod čelom
smrti pomnožena sa hiljadu grobova
joj na kordunu oblaci su uzeli
cvet vatre iz njihovih ruku koje su
poslednjim pokretom podelile predeo
na dve tišine gde plaču ptice od pepela

post scriptum

U zemlji gde se poštuju suncokreti
pali su licem prema istoku
čini mi se da sam i ja pao s njima
različit od onoga što ću reći

VII

Zelengoro hoću da izgovorim tvoje ime
zelengoro začeta u trbuhu vetra
zelena goro neba i zvezdo moje krvi
strane sveta su se otimale za njihovu
smrt koja je bila početak
a ne kraj putevi su ih tražili
po celom svetu nema ih
profil njihovog odsustva čuva
noć zelengore njihove su smrti
najdivnija sazvežđa na jugu neba
zemlja miriše na mrtve zelengoro
čujem te ušima svoga srca i njih
tu niko nije umro ko je umro
zvezdo moje krvi i njihove zelengore

VIII

Za one koji su iskoristili smelo
mogućnost umiranja za one koji
su prekoračili preko svoga leša za
njihovu
smrt tako potrebnu protiv smrti
za one koji su sada jedno
jer svet je podeljen ljudskom možom
na dva dela a dva i dva su
jedan kad padne poslednja noć
za one koji su se utopili
u vodama večitog sna kao što umre
sunce udunu dalekih pejzaža
zakopano za one čije su reči
nikle iz zemlje ko lek i buna
neka pognu glave daleki suncokreti.

(Branko Miljkovic)